Kamčatska borovnica
Kamčatska borovnica- plod

Sibirska borovnica je jedno od imena bobičastog voća: (Lonicera caerulea). Među sinonimima sreću se: kamčatska borovnica, medena borovnica, kamčatska jagoda, haskap, „kamčatka“, majska jagoda; na engleskom: blue-berried honeysuckle, sweetberry honeysuckle; na nemačkom: Blaue Heckenkirsche, Blaue Doppelbeere. Ponekad se upotrebljavaju (uglavnom na internetu) engleski sinonim mayberry i nemački Maibeere, ali oni nisu opšteprihvaćeni.

Rast i zrenje

Kamčatska borovnica je listopadni grm iz porodice (Caprifoliaceae). Ima dugu tradiciju uzgoja u Rusiji (Kamčatka i Sibir), Kini i Japanu. Raste 0,8-3m u visinu i 1,5m u širinu (u kultivaciji oko 1,80m u visinu i 1m u širinu). Spada u dugovečne biljke, životni vek joj je od 25 do 30 godina. Kamčatska borovnica dozreva rano, već pocetkom maja, pre ostalog voća u našem podneblju, što je čini vrlo zanimljivom za uzgoj.

Kamčatska borovnica
Kamčatska borovnica

Plod kamčatske borovnice

Kamčatska borovnica ima plod koji je izdužena plavoljubičasta bobica prečnika oko 0,5-1cm, duga 2-3cm, prijatnog ukusa. Zrela bobica je iznutra tamne ljubičastocrvene boje.Ukus ploda je sličan borovnici i najviše se koristi sirov ili se od njega prave džemovi, želei, sokovi i sirupi, a dodaje se i mlečnim proizvodima (jogurt, sladoled…) koje odmah boji u crvenoljubičastu boju. Smrznute bobice se odmah otapaju, a u ustima ostavljaju ukus meda – odatle i naziv medne bobice ili honeyberry. Kao i kod domaće borovnice, kamčatska borovnica ima ukus koji se dobro se slaže s jelima od divljači i crvenih mesa. Od ovih bobica se proizvodi i voćno vino izuzetno bogatog ukusa. Bogata je antioksidansima, vitaminima, gvozđem, bakrom i jodom.

Kamčatska borovnica – lekovita svojstva

U područjima gde Kamčatska borovnica raste u prirodi (Rusija, Japan i Kina) postoji njena dugogodišnja narodna primena u lečenju ateroskleroze, hipertenzije, gastrointestinalnih poremećaja, herpesa… Novije naučne studije govore u prilog ovoj tradiciji. Kamčatska borovnica je bogat izvor vitamina C, antocijanina, proantocijanidina i drugih flavonoida, i ima antitumorogena, antimutagena, antimikrobijska, protivupalna i protivalergijska svojstva. Studije o njenoj lekovitosti (tek od 1996. god.) rađene su u Kanadi i Republici Českoj.

Uzgoj

Kamčatska borovnica toleriše vrlo niske temperature, i do -47oC bez značajnijih oštećenja. Cveta rano, čak i pri temperaturama ispod nule, cvet nije osetljiv na slabije mrazeve. Za rast ne zahteva izrazito kiselo tlo kao što je slučaj sa američkom borovnicom. Idealna pH vrednost tla iznosi 5,5-6,5, ali uspeva i na tlu drugih karakteristika. Najbolje uspeva na bogatom, dobro dreniranom tlu i na sunčanoj poziciji. Podnosi polusenku, ali tada daje manji prinos.
Sadi se u jesen ili proleće,a kontejnirana i preko cele godine. Međuredni razmak treba da iznosi 3 metra, a razmak između biljaka 1,5 metar, ako se žele pojedinačni grmovi, odnosno 1 metar ako se sadi plantažno. Samobesplodna je vrsta, pa je potrebno posaditi barem dve različite sorte, zbog unakrsnog oprašivanja, Najbolji prinos se postiže ako je posađeno pet sorti u zasadu. U našoj ponudi nalazi se pet sorti: Vojtek, Zojka, Rebeka, Jolanta i Tola. Po grmu daje rod od 3-5 kg.

Studije o lekovitosti Kamčatske borovnice

http://ediblebluehoneysuckle.wordpress.com/nutraceutical-benefits/specific-studies/

Novo voće kod nas – Kamčatska borovnica

Ostavite odgovor