Kada se rodila Luna, sve saksijsko cveće po kući pustilo je izdanke. Kako su rasli mali izdanci, rasla je i mala Luna, najneobičniji i najlepši izdanak u tom cvetnom društvu. Prvo joj je porastao osmeh, a zatim se iz njega razvila čitava devojčica. Kao kada se iz pupoljka razvije cvet. Luna je moja unuka, moja inspiracija i moja najveća radost. Zbog toga je ovaj sad u kom gajim razne lepe i neobične biljke dobio ime po njoj, po bakinom najlepšem cvetu na svetu.
Priroda predstavlja neiscrpan izvor zdravlja, energije i životne radosti. Biljke imaju sposobnost da oraspolože, uteše, razvedre, izleče – bilo da se radi o šumi, parku, vrtu, ili o običnoj maloj sobnoj saksiji. Zadivljujuće je koliku moć je priroda sakrila u tako bezazlenim formama. Lunin sad zaokružuje moju ljubav prema gajenju i proučavanju biljaka, moj način života i moj pogled na svet u jednu skladnu celinu. U njega su dobrodošli svi koji vole prirodu, oni koji žele da podele svoje znanje i iskustvo, oni koji žele da nauče nešto više, i svi oni koje iz bilo kog razloga zanima fantastični, divni svet biljaka.
Slavica Orelj