Bobičasto voće iz rasadnika Lunin sad
Zbog svojih izuzetnih nutritivnih vrednosti i blagotvornog uticaja na zdravlje, bobičasto voće zauzima sve važnije mesto u ishrani savremenog čoveka. U razvijenim zemljama, već više decenija unazad niču platnaže raznog bobičastog voća i taj trend se ne zaustavlja.
U Srbiji i u susednim zemljama postoje prilično dobri uslovi za gajenje bobičastog voća.. Pored tradicionalnog uzgoja maline, kupine i borovnice, polako i kod nas počinju da se formiraju plantaže nekih manje poznatih ali ne i manje zdravih bobica. Možemo da se pohvalimo činjenicom da su sadnice bobičastog voća, pored medonosnih vrsta i egzotičnog voća, ključni deo ponude rasadnika Lunin sad više od deset godina. Pogledajte neke od naših bobica:
Ogrozd
Ogrozd je bobičasto voće iz roda ribizli (lat. Ribes uva-crispa, eng. Gooseberry). Raste u formi žbuna srednje visine. Kada posadite sadnice ogrozda već druge godine možete očekivati prve plodove, a pun rod postiže posle pete godine.
Počinje sa zrenjem početkom jula. Boja bobica varira od zelenkasto žute, preko nežno crvenih pa do tamno ljubičastih nijansi.
Ukus mu je osvežavajuć, slatko kiselkast, i od njega se mogu praviti džemovi, kompoti, slatka itd.
Josta
Josta je bobičasto voće nastalo ukrštanjem crne ribizle i ogrozda.
Bobice su tamno ljubičaste i sadrže veliku količinu vitamina i minerala. Žbun joste je otporan i može se gajiti bez dodatnih zaštitnih sredstava.
Za razliku od ogrozda, nema trnja, pa je zbog toga dosta lakši za berbu. Bobice su glatke bez dlačica i sazrevaju u julu.
Sadnice joste možete zasaditi čak i na senovitim, slabo osunčanim mestima. Izuzetno je zahvalna za gajenje.
Jesenja maslina
Jesenja maslina – Umbelata iz porodice Dafina, zbog svog izuzetno dekorativnog izgleda, najčešće se gaji kao ukrasni grm ili nisko drvo. U poslednje vreme, međutim, sve više raste interesovanje i za delikatesne crvene bobice koje umelata daje kao plod.
Bobice umbelate su izuzetno bogate vitaminima (A, C, E), masnim kiselinama, likopenom, proteinima… Zbog toga zaslužuju važno mesto u zdravoj ishrani. Slatko kiselkastog su ukusa, pogodne za pravljenje džemova i marmelada.
Kamčatska borovnica
Sibirska borovnica ili Kamčatska borovnica (eng. Blue-berried Honeysuckle, haskap… lat. Lonicera caerulea var. kamtschatica).
Ovo voće cveta rano, čak i pri temperaturama ispod nule, a cvet mu je otporan na slabije mrazeve. Kod nas dozreva u proleće, pre ostalih vrsta voća.
Sadnice kamčatske borovnice tolerišu vrlo niske temperature, i do -47 stepeni C. Sadi se u jesen ili proleće. Kontejnirane sadnice mogu se saditi i preko cele godine.
Samobesplodna je vrsta, pa je potrebno posaditi barem dve različite sorte zbog unakrsnog oprašivanja, Najbolji prinos se postiže ako je posađeno pet sorti u zasadu. Po grmu daje rod od 3 do 5 kg.
Sorte u ponudi: Wojtek, Zojka, Rebeka, Jolanta i Tola
Sibirska aronija
Sibirsku aroniju (Aronia Melanocarpa) više ne treba posebno predstavljati na našem podneblju. Ova zdrava bobica, sokovi, džemovi i ostale poslastice koje se od nje prave već su svima dobro poznati.
Sibirska aronija (Aronia Melanocarpa) potiče iz Severne Amerike, a kasnije je preneta u Sibir i severne delove istočne Evrope. Indijanci su prvi prepoznali njena lekovita svojstva i upotrebljavali su je u ishrani.
Nije zahtevna za gajenje, ne bira zemlju – bez obzira da li je kisela, alkalna; bez obzira na nadmorsku visinu,…
Pun rod se može očekivati posle 5 ili 6 godina i iznosi od 10 do 15 kg. po žbunu.
Rušvica - Mongolska borovnica
Rušvica, lat. amelanchier-ovalis (u narodu i Ružvica ili Merala) može se formirati kao žbun ili drvo. Raste 2-3 m visine. Plod joj je bobica slična borovnici s blagim ukusom oraha. Negde je zovu je i Kanadska borovnica jer se dosta plantažno gaji u Kanadi.