Lonicera caerulea – nove hit bobice
sadnice kamčatske borovnice
Do skoro je divlje bobičavo voće bilo deo isključivo lokalnih kuhinja i tradicionalne medicine i nije mu se posvećivala prevelika pažnja. Poslednjih par decenija, različite vrste bobičavog voća polako izbijaju u prvi plan, pre svega zbog izuzetnih nutritivnih kvaliteta i lakog gajenja, bez upotreba pesticida i hemikalija. Iz tog razloga postaju predmet interesovanja, kako pobornika zdrave hrane, tako i velikih prehrambenih industrija, te se često nazivaju voćem budućnosti.
Čudotvorne biljke ili…
Pre par godina retko ko u Srbiji je znao nešto više o aroniji. Danas, malo njih nije čulo za čudesne bobice čiji čarobni sok leči i najteže bolesti. Nažalost, naša sklonost preterivanju, nesređeno stanje na tržištu i gomila poluinformacija i dezinformacija kojima smo zatrpani sa svih strana, često nam otežava da razaberemo istinu u gomili jeftinih marketinških trikova. Najveća nepravda zapravo je naneta samoj aroniji čijim zaista izuzetnim kvalitetima apsolutno nije potrebna lažna priča da bi ih promovisala.
Da, jeste izuzetno zdrava, i da, samim tim, pomaže kako u oporavku teških bolesnika tako i u preventivi kod zdravih, ali ne, nikako nije svemoćni eliksir koji leči najteže bolesti, ne, ni u kom slučaju nije zamena za pravu terapiju, i ne, ne treba izdvajati basnoslovne svote novca za sok i druge preparate od njenih plodova, očekujući čudotvorna izlečenja.
Srećom, u poslednje vreme, u Srbiji se pojavio jedan broj ozbiljnih proizvođača aronije, pa priča o čudotvornim svemogućim bobicama pomalo splašnjava, jer, zaboga, kako može nešto da bude čudo, ako i komšija može da ga proizvede…
Glavna tema ovog teksta zapravo je sledeća „čudotvorna“ biljka, iz roda Lonicera, koja će po svoj prilici, u skoroj budućnosti steći sličnu popularnost kao i aronija. U pitanju je, takođe, bobičavo voće, izuzetno bogato hranjivim i lekovitim svojstvima, koje se u pojedninim delovima sveta (prvenstveno na istoku) tradicionalno gaji i upotrebljava u ishrani, a o kome se kod nas još uvek malo zna.
Lonicera caerulea – jestive i otrovne bobice
Bilo bi lepo ako bi ovaj tekst makar malo doprineo tome da ovo voće bude pošteđeno lažnog marketinga čudotvornih iscelitelja, pogotovo što većina biljaka iz roda Lonicera ima nejestive ili čak otrovne plodove. Te nejestive vrste su uglavnom poznate kao ukrasne biljke puzavice, sa divnim mirisnim cvetovima. Bobice koje su jestive, spadaju u vrstu Lonicera caerulea i karakterističnog su ukusa, mirisa, boje i izgleda.
Karakteristike
Ova biljka raste u formi višegodišnjeg žbuna, čiji plodovi sazrevaju vrlo rano, već prve nedelje maja. Otporna je na niske temperature i do -45 ° C. Čak i cvetovi mogu da izdrže mrazeve i do -8 °C. Tamno plavi plodovi su mirisni, sočni, slatko kiselkastog ukusa, nalik borovnici. Ponekad su i pomalo gorki. Izuzetno su kvalitetni zahvaljujući bogatim hranjivim vrednostima (šećeri, kiseline, makro i mikro elementi) i antocijanu. (Više o karakteristikama i gajenju…)
Lekoviti potencijal
Ekstrakt ovog voća pokazao se kao antikancerogena supstanca (oncostatic), koja ima sposobnost da redukuje veličinu tumora. Potencijal ove bobice u lečenju hroničnih bolesti poput dijabetisa, melitusa, kardiovaskularnih bolesti i kancera izgleda da prvenstveno ima veze sa njegovim sadržajem fenola. Glavni antocijani u ovom voću su glukozidi i rutinoidi poput cijanidina, peonidina, definidina i pelargonidina. Ispostavilo se da ove bobice predstavljaju ozbiljan izvor zdravih fitohemikalija koje imaju korisna aktivna svojstva poput antioksidanasa, hemoprotektivnih i antibakterijskih supstanci.
Jedno voće – mnogo imena
U susednoj Hrvatskoj, a sada polako i kod nas, za ovo voće ustaljuje se ne baš praktičan naziv sibirska borovnica. Problem je što se isti naziv koristi i za aroniju, koja pripada potpuno drugom rodu biljaka. U kolokvijalnom govoru biljke iz roda Lonicera kod nas su poznate pod nazivom orlovi nokti (u Hrvatskoj se koristi i naziv modra kozokrvina, kozja krv,…iako se pod ovim nazivom sreću i neke druge vrste biljaka koje nisu iz roda Lonicera). Ove bobice možete još sresti i pod imenima plava medena bobica, žimolost, limonik, kamčatka, majska jagoda, haskap… Sve to dodatno doprinosi zabuni i povećava mogućnost greške kad je u pitanju kupovina sadnica, pa čak i plodova ovih biljaka.
Sorte i uzgoj
Da zbrka bude veća, da bi se uzgojila ova biljka potrebno je da se posade minimalno tri, a optimalno pet različitih kompatibilnih sorti, kako bi se omogućilo oprašivanje. Sorti ima nebrojeno mnogo, a nastale su selekcijom i različitim ukrštanjima na različitim podnebljima. Zbog toga, ukoliko želite da gajite ovu biljku, potrudite se da se prethodno što bolje uputite, kako ne biste pogrešili, bilo sa odabirom sadnica, bilo sa načinom gajenja.
Vrste i podvrste
Naučnici nisu do kraja usaglašeni po pitanju broja različitih varijanti koje spadaju pod vrstu lonicera caerulea. Kako je u svetu postajala popularnija ova biljka tako su selekcijom i ukrštanjem nastajale različite podvrste. Danas postoji veliki broj sorti i teško ih je sistematizovati, a u nekim zemljama se iste sorte pojavljuju pod različitim imenima, što dodatno stvara problem u snalaženju. Ovo su samo neke od varijacija koje su definisane u zavisnosti od geografskog porekla:
Lonicera caerulea var. altaica iz severne Azije
Lonicera caerulea var. caerulea iz Evrope.
Lonicera caerulea var. cauriana iz severozapadne Amerike
Lonicera caerulea var. dependens iz centralne Azije
Lonicera caerulea var. edulis iz istočne Azije.
Lonicera caerulea var. emphyllocalyx (poznata kao Haskap) iz istočne Azije.
Lonicera caerulea var. kamtschatica iz severoistočne Azije.
Lonicera caerulea var. pallasii iz severne Azije i severoistočne Evrope
Lonicera caerulea var. villosa iz severoistočne Amerike.
Japan i Rusija
U Rusiji i u Japanu, ove bobice rastu kao samonikla biljka, pa je od davnina stanovništvu poznata njihova prehrambena i lekovita vrednost. Na japanskom ostrvu Hokaido postoji jako duga tradicija njihovog uzgoja. Tamo su poznate pod imenom Haskap. Haskap je naziv koji se koristi i u severnoj Americi i Kanadi. U Rusiji su poznate pod opštim nazivom žimolost, što se kod nas prevodi kao orlovi nokti. Do sada je kod nas najviše bilo reči o ruskoj vrsti kamčatska borovnica (Lonicera kamtschatica), a postoji veliki broj sorti koje su razvili ruski naučnici i botaničari, koje se razlikuju po boji, obliku, nijansama u ukusu ploda, i sl.
Amerika i Kanada
U drugoj polovini prošlog veka, naučnici sa zapada sakupili su divlji materijal ove biljke sa područja Rusije, Japana i Kine, koji se čuva u Odseku za poljoprivredu SAD-a, Služba za poljoprivredna istraživanja, Nacionalna ustanova za skladištenje genetskog materijala u Korvalisu, Oregon. http://www.ars.usda.gov Uzgoj ove biljke nešto kasnije je počeo da se sprovodi i na kanadskom univerzitetu Saskačevan, http://www.usask.ca/. Ukrštanjem i selekcijom razvili su veliki broj sorti od kojih su neke od najpopularnijih kanadske sorte: Tundra, Indigo Gem, Honey Bee, Berry Smart Blue…
Evropa
U Evropi se u nešto kasnije počelo sa ukrštanjem, gajenjem i proučavanjem ovih bobica. Veliki broj ekperimentalnih istraživanja sprovedeno je u Češkoj, Poljskoj, Slovačkoj i u Estoniji, u kojima se i najviše i najduže gaje.
Izvori:
http://ediblebluehoneysuckle.wordpress.com/nutraceutical-benefits/specific-studies/
http://www.1000listnik.ru/lekarstvennie-travi/07/215-zhimolost.html
http://en.wikipedia.org/wiki/Lonicera_caerulea
0 komentara