Plantažno gajenje šipka – povratak iz zaborava

Danas, plantažno gajenje šipka, polako ali sigurno postaje sve zanimljivija opcija za investiciju, pa tako već nekoliko gazdinstava u Srbiji ima zasade šipka, a vrlo verovatno da će im se u narednim godinama broj višestruko povećati.

Iako sveprisutan kao samonikli žbun koji raste po međama, pored puteva i kanala, po napuštenim grobljima i zapuštenim vrtovima, šipak kao da je do skoro bio nepravedno zaboravljen.
Iako nam je svima vrlo dobro poznata činjenica da je jedan od najbogatijih izvora vitamina C, kao i to da je čuveni pekmez koji se od njega pravi od uvek bio obavezan deo zimnice svake domaćice koja drži do svog ugleda, do pre par godina nikome u Srbiji nije padalo na pamet da bi plantažno gajenje šipka moglo da se sprovodi bez velike muke i ulaganja a sa vrlo pristojnom dobiti.

Plantažno gajenje šipka

Ono što sadnice šipka čini pogodnim za plantažno gajenje jeste činjenica da ne bira mnogo tlo na kome će rasti, kao ni nadmorsku visinu, pa se može gajiti na teritoriji čitave Srbije. Pored toga, šipak je biljka prilično otporna na bolesti (mogu ga napasti biljne vaši, ali bez nekih većih posledica, u retkim slučajevima može ga napasti pepelnica) tako da ne zahteva neke specijalne mere zaštite.

Trebalo bi ga saditi na metar razmaka između sadnica i na dva i po – do tri metra razmaka između redova.  Specifičnost mu je ta da daje plodove na jednogodišnjim izdancima koji rastu iz dvogodišnjih i trogodišnjih grana, i tako u krug. Iz tog razloga potrebno je orezivati suvišne jednogodišnje i dvogodišnje izdanake, kako bi se obezbedio optimalan rod.

Prinos

Prvi značajniji rod šipak daje treće godine posle sadnje. U prirodi, žbun šipka retko kad ima više od 3 kg roda, a gajeni šipak treba da da oko 6 do 10 kg po žbunu, u zavisnosti od primenjenih agrotehničkih mera. Poželjno je imati zasađene dve različite sorte sadnica šipka radi unakrsnog oprašivanja, jer se na taj način dobija veća količina roda.