Sticky

Cvet Magnolije je, po dosadašnjim podacima kojima raspolaže nauka, prvi cvet koji je ikada procvetao na planeti Zemlji. Na teritoriji Evrope, Severne Amerike i Azije, nalaženi su fosili magnolija stari više od 100 miliona godina. To znači da je cvetala još u doba dinosaurusa. S obzirom na to da je postojala pre pojave pčela i drugih letećih oprašivača, cvetovi magnolije nemaju prašnike, a oprašuju ih bube opnokrilci privučeni njenim intenzivnim mirisom.

 

Šta je starije pčela ili cveroyal-star-magnolia-1t magnolije?

Opnokrilci su svakako mnogo grublji od pčela, mušica i leptirova, pa su latice ovog cveta, iako na prvi pogled nežne i prefinjene, zapravo čvrste i zaštićene specijalnim voskom, kako ne bi bili uništeni. Iz vrste Magnolia grandiflora, taj vosak se koristi i u kozmetičkoj industriji, kao zašštita za kožu i kosu.

U rod Magnolia spada oko 75 prirodnih vrsta listopadnog i zimzelenog drveća ili žbunja. Zbog bogatih i raskošnih cvetova raznovrsnih boja koji se među prvima pojavljuju u proleće, nazivaju je kraljicom prolećnog cveća. Sve vrste magnolije uglavnom rastu kao visoko žbunje koje se može oblikovati u nisko drvo visine do 5 m.  Cvet magnolije u zavisnosti od vrste može biti različitog oblika – čašast, peharast, zdeličast, zvezdast… i različitih boja –  od čisto bele, preko raznih varijanti ružičaste i ljubičaste, pa sve do žute boje. Listovi su krupni, sjajni i kožasti, a plodovi su slični šišarkama sa kojih posle pucanja vise semena na dugačkim nitima.

magnolija soulangeana alba
magnolija soulangeana alba

U Kini je cvet magnolije simbol snage i vernosti u ljubavi, dok je u Evropi ovaj cvet nosio simboliku vraćanja staroj ljubavi. Po  feng šui-ju, magnolijino stablo u dvorištu donosi  zadovoljstvo i mir u kuću.

U svakom slučaju ova prelepa biljka zaslužuje divljenje  ako ni zbog čega drugog, ono zbog impozantne činjenice da već milionima godina na ovoj planeti jednako odiše mladošću i lepotom.

Pogledajte ponudu sadnica magnolije u Luninom sadu:

Slika 1

Već smo pisali o tome kako posaditi sadnicu koja je kontejnirana na stalno mesto – presađivanje kontejniranih sadnica. Postupak presađivanja sadnica golog korena je zapravo vrlo sličan. Postoji nekoliko stvari na koje je neophodno obratiti pažnju prilikom sađenja sadnica na stalno mesto, bilo da su kontejnirane ili golog korena.

  1. Rupu treba iskopati dublje nego što je dužina korena sadnice.
  2. Deo iskopane zemlje treba isitniti i vratiti u rupu pre sađenja, kako bi se stvorila mekana i rastresita podloga roz koju koren može lepo da napreduje. Ako se sadnica posadi u tvrdu sabijenu zemlju. korenu će trebati mnogo više vremena da se prilagodi i samim tim će biljka sporije napredovati ili čak i uginuti.
  3. Sadnicu treba zatrpati zemljom najviše 2 cm dublje nego što je prethodno bila u zemlji ili u kontejneru. Otprilike toliko bi trebalo da se slegne s
    Slika 2 – Sadnica šipka

    veže iskopana zemlja. (slike 1 i 2. primer na sadnici šipka)

  4. Lastari sadnice ne smeju biti zatrpani zemljom jer bi biljka mogla da se uguši.
  5. Posle presađivanja sadnicu obavezno zaliti vodom kako bi se isterao vazduh iz rupe u koju je posađena.

Zemljište i nađubrivanje

Za neke vrste voća potrebno je pre odabira stalnog mesta sađenja proveriti kvalitet, sastav i kiselost (PH vrednost) zemljišta, mogućnosti za navodnjavanje i sl. Neke vrste mogu da rastu na na različitim tipovima zemljišta, bez mnogo nege. Međutim, postoje vrste koje zahtevaju određeni kvalitet i sastav zemljišta kako bi mogle da se razvijaju i donose plodove.

Ukoliko zemlju u koju ste presadili sadnicu želite da nađubrite, važno je da đubrivo ne stavite na samo dno rupe. U suprotnom, prilikom zalivanja otići će još dublje u zemlju. Možete ga staviti nekih desetak santimetara ispod površine zemlje ili čak i na samu površinu. U oba slučaja, treba paziti da đubrivo bude na nikih destetak santimetara oko korena. Važno je da đubrivo ne bude jako blizu korena biljke, jer može da ga ošteti. 

kaki jabuka

kaki jabuka - hiroshima
Drvo kaki jabuke iz Hirošime, uništeno atomskom bobmom

Već nekoliko sezona kaki jabuke su sastavni deo asortimana na srpskim pijacama, a polako počinju da se pojavljuju i zasađene po našim baštama i dvorištima. Drvo Kaki jabuke vodi poreklo iz Azije i spada među najstarije kulture koje se uzgajaju. Najveći svetski uzgajivači ovog voća su Kina i Japan, ali uspeva i na drugim podnebljima.

drvo kaki jabuke
Izlečeno drvo Kaki jabuke, pretpostavlja se da ima oko 150 godina

Ono što je, međutim, malo poznato jeste da se u beogradskom parku Tašmajdan, nalazi drvo kaki jabuke poteklo iz semena ploda nađenog na drvetu koje je 9. avgusta 1945. godine preživelo atomsku eksploziju u japanskom gradu Nagasakiju koji je pretvoren u pepeo.  Iako mu je polovina stable bila spaljena drvo je uspelo nekako da preživi.

1994. godine, dr Masajuki Ebinuma je počeo da neguje ovo krhko stablo koje se nalazilo bukvalno pred smrt, ne bi li uspeo da ga održi u životu i da ga razmnoži.  Pošto je uspeo u svom neverovatnom poduhvatu, sadnice koje je proizvodio delio je deci kao snažnu simboličnu poruku mira.

Svetski projekat “Kaki drvo” – snažna i potresna poruka mira

Kaki jabuka - Tašmajdanski park
Kaki jabuka – Tašmajdanski park

Inspirisan njegovim radom, Ebinumi se, 1996. godine, u ovom poduhvatu pridružio japanski umetnik Tacuo Mijađima, u okviru svoje neprofitne organizacije “Oživeti vreme”. Mijađima je pomogao da se sadnice nastale od ovog fantastičnog drveta nađu u parkovima i vrtovima širom Zemljine kugle. Mijađima je, 1999. ovaj projekat predstavio i na 48. Bijenalu u Veneciji u Japanskom paviljonu.  Srbija se, 11. marta 2001. godine, takođe upisala na mapu ovog predivnog projekta, kada je sadnica kaki jabuke iz Nagasakija posađena u Tašmjdanskom parku, gde i danas raste i donosi plodove. Postoji preko 1000 slatkih i kiselih sorti ovog voća. U Japanu se najviše gaje sorte Fuju, Jiro i Hiratanenaši. Mladice iz bombardoanog stabla pripadaju vrsti pod nazivom „tongo“. Na osnovu merenja radioaktivnosti koje je sproveo Medicinski fakultet Univerziteta u Nagasakiju, plodovi sa ovog drveta su bezbedni i mogu da se jedu bez problema.

Do sada je, u 23 zemlje sveta, posađeno preko 250 sadnica ovog drveta, a projekat, koji i dalje traje ima za cilj da animira, pre svega decu, kako bi sađenjem ovih specijalnih sadnica, učili o životnoj snazi koja uspeva da prevaziđe i najstrašnije prepreke, i kako bi širili po celom svetu snažnu poruku mira.

„Zlatna jabuka“ iz bajki sa istoka…

kaki jabuka

Naziv „kaki“ je izveden iz japanske reči „Kagayaki” što znači – sjaj. Veruje se da to ima veze sa blistavom, narandžasto crvenom bojom zrelog ploda. U drugoj polovini 18. veka, kaki jabuka se širi iz Japana u druge zemlje i dobija latinski naziv Diospyros kaki (lat. Diospyrns – „Božanska hrana“). Na različitim jezicima, ovo voće srećemo pod različitim slikovitim imenima, poput: Chinese persimmon, Kaki persimmon (engl.) Lotuspflaume (nem.), lotosni ebenovec (slo.), Sharon Fruit (po sorti koja se uzgaja u Izraelu), istočna zlatna jabuka, japanska jabuka, božansko voće, kakijev dragun…

Kaki jabuka ima izuzetno dekorativno lišće i cvet iz koja se razvijaju jarkonarandžasti plodovi veličine jabuke. Može se razmnožavati na razne načine (semenom, kalemljenjem, reznicama, sadnicama…). Prilično dobro podnosi hladnoću (oko -17). Ipak, dobro je posaditi ga na neko ušuškano mesto, zaklonjeno od vetra. Poznato je da može da opstane na našem podneblju bez neke posebne nege.

Dar prirode pun zdravlja

Kaki jabuka daje plod koji se jede potpuno zreo i izuzetno je bogat nutritivnim vrednostima (vlakna, protein, vitamini A, C, E, K, vitamin iz grupe B, beta karotin, kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, jod…). Zbog toga se često pominje i po svojim izuzetnim lekovitim svojstvima.

Kaki jabuka sazreva kasno i bere se posle opadanja lišća. Plod slatkih sorti se može jesti svež pošto mu se prethodno oljušti kora, u džemovima, sokovima itd… dok se kisele sorte jedu sušene (sušenjem gube gorki tanin). Tanin kod kiselih sorti se može ukloniti I tako što plodovi nekoliko dana odstoje potopljeni u alkohol i zatvoreni bez vazduha.

izvori

https://it.wikipedia.org/wiki/Diospyros_kaki

http://kakitreeproject.com/english/

http://www.yu.emb-japan.go.jp/srpski_verzija/newsletter/glas_ambasade_japana_maj_2013.pdf

Poručite sadnice Kaki jabuke u našoj prodavnici

Podelite tekst sa prijateljima:

Borovnica je voće koje se na našem području već godinama unazad populariše kao pogodno za plantažno gajenje, jer ima dobru i sigurnu potražnju na tržištu, donosi dobar profit i sl. Iako još uvek nema preterano mnogo zasada. Poplarnost bobičavog voća generalno, zbog izuzetnih nutritivnih karakteristika koje ima, u svetu, a polako i kod nas, progresivno raste iz godine u godinu. To je, međutim, dovelo do izvesne konfuzije u jeziku, pa su se terminom „borovnica“ počele nazivati razne zdrave i ukusne bobice koje zapravo nisu iz roda borovnica, ali izgledom i ukusom podsećaju na njih. Kako među njima takođe ima izuzetno zanimljivih sorti za plantažno gajenje, uporedo sa „pravim borovnicama“ predstavićemo i neke od njih, kako bismo ih izveli iz senke i ukazali im značaj koji definitivno zaslužuju.

Američka borovnica

blueberry-vineU prirodi ima preko stotinu sorti borovnice. Kod nas se pod borovnicom najčešće podrazumeva Vaccinium myrtillus, niski višegodišnji žbun, najzastupljeniji na našem području. Za plantažni uzgoj uglavnom se koriste američke visokožbunaste sorte (Duke, Bluecrop, Bluetta, Jersey, Blueray, Berkeley, Hardy Blue…) čiji je plod krupniji od divlje borovnice i koje  se međusobno uglavnom razlikuju po vremenu sazrevanja.
Borovnica  zahteva kiselo zemljište (pH između 4,2–4,8) i pogoduje joj visoko propustljivo, peskovito tlo, bogato humusom. O tome treba voditi računa prilikom planiranja plantažnog uzgoja. SDC13386Idealno bi bilo krenuti sa pripremom zemljišta i godinu do dve dana pre sadnje, kako bi se obogatilo zemljište i uskladila kiselost (ukoliko je to potrebno). Prednost gajenja borovnice u odnosu na drugo bobičavo voće svakako je činjenica da su njeni kvaliteti nadaleko čuveni, a potražnja prilično velika i konstantna, pa je ne treba posebno predstavljati.

Kamčatska borovnica – Haskap

haskapOvo bobičavo voće je jedno od najinteresantnijih „borovnica“ koje zapravo to nisu. Kamčatska borovnica, iako po nekim svojim karakteristikama podseća na borovnicu, spada u rod Lonicera. Nekada je čak nazivaju i kamčatskom ili majskom jagodom. Ipak, to nikako ne umanjuje njene pozitivne karakteristike, koje u nekim segmentima čak i prevazilaze kvalitet prave borovnice, a o njenim lekovitim svojstvima rađeno je i nekoliko ozbiljnih studija. U našem podneblju sreće se još i pod imenom sibirska borovnica, što često donosi zabunu jer tako zovu i aroniju.  U Severnoj Americi, Kanadi i Japanu poznata je pod imenom haskap, u Rusiji je zovu žimolost, a sreće se i pod drugim raznim nazivima kao što su  Honeysuckle, Sweetberry, Mayberry i dr.

Kamcatska borovnica u rodu SlanciZa razliku od borovnice, ne bira mnogo tlo na kome će rasti. Idealna pH vrednost tla iznosi 5,5-6,5, ali uspeva i na tlu drugih karakteristika. Velika prednost joj je što toleriše vrlo niske temperature, i do -47oC, bez značajnijih oštećenja. Ima pomerenu vegetaciju, pa cveta rano, čak i pri temperaturama ispod nule, a ni cvet joj nije osetljiv na slabije mrazeve (do -7). Najbolje uspeva na bogatom, dobro dreniranom tlu i na sunčanoj poziciji. Plodovi joj sazrevaju krajem aprila, a do jula već odbaci svo lišće i završi sa vegetacijom.

Samobesplodna je vrsta, pa je neophodno posaditi zajedno barem dve različite sorte, zbog unakrsnog oprašivanja, Najbolji prinos se postiže ako je posađeno pet sorti u zasadu. Po grmu daje rod od 3-5 kg bobica. Kod nas još uvek nije mnogo poznata i sađena, ali u susednoj Hrvatskoj već postoje plantaže čiji se prinos izvozi u evropske zemlje.

Kanadska borovnica – Ružvica,  Merala

ruzvica - kanadska borovnicaI ova fenomenalna bobica nije prava borovnica. Kao i aronija i ona spada u porodicu Rosaceae, ali pripada rodu Amelanchier. Nazivaju  je kanadskom borovnicom zato što je među najpoznatijima kanadska sorta  Amelanchier canadensis, ali je ne treba mešati sa niskožbunom  kanadskom borovnicom, Vaccinium angustifolium. Poznata je još i kao Juneberry, Saskatoon, Shadbush, Sugarplum, Snowy Mespilus i dr.

ruzvica drvoOvo bobičavo voće raste i kod nas kao retka vrsta, pod nazivom ružvica, Amelanchier ovalis. Ima formu visokog grma koji može narasti i do 8 metara. Zovu je još i Merala, Aronika, Divlja mušmula, Šmarna hruščica… Uglavnom je rasprostranjena kao dekorativni grm, a plod joj se zbog svoje lekovitosti koristi i u farmaceutskoj industriji. Bobice su crvenoljubičaste boje koja prelazi zrenjem u tamno ljubičastu. Mogu se jesti sveže, a od njih se mogu praviti džemovi, sirupi i sl.

Nije podložna bolestima, ne bira zemljište, a plodovi joj sazrevaju već u junu. Prve plodove daje oko četvrte godine od sađenja. Iako je još uvek nepoznata kao komercijalno voće, u Kanadi se planski uzgaja na oko 900 farmi, na preko 3200 jutara zemlje.

 

Asimina triloba – Indijanska banana

asiminaZašto da ne? Ako tragate za originalnom poslovnom idejom i ne plašite se da razmišljate izvan ustaljenih okvira, ovo zaista može biti interesantan predlog za vas. Postoje određene vrste  egzotičnog voća koje bez većih problema mogu da se gaje i na našem podneblju. i kod nas i u regionu polako niču interesantne plantaže sađene od strane entuzijasta koji se usuđuju da pokreću nove i neobične stvari. Indijanska banana, (Asimina triloba) poreklom iz severne Amerike, poznata još i kao „paw paw“, spada upravo u takvo voće.

asimina1Plod indijanske banane je izuzetno sočan, slatkog ukusa, i prijatnog mirisa. Ukus mu često opisuju kao  specifičnu mešavinu manga, banane, ananasa i avokada. Koristi se u svežem obliku, ali i kao podloga za dečiju hranu, u kombinaciji sa mlečnim proizvodima poput sladoleda, voćnog jogurta i sl. Ima visoku nutritivnu vrednost, a negde se čak pominje i po svojim lekovitim osobinama.

Otporna i na hladnoću i na bolesti

asimina3Drvo indijanske banana je otporno na niske zimske temperature. Podnosi i do –30ºC. Prve dve godine je potrebno čuvati mlade sadnice dok se ne ukorene, a zatim se uspešno gaji bez ikakvih pesticide i posebnih dohrana i zaštita. Interesantno je to da je list indijanske banana prirodni insekticid, pa se i sam može koristiti za pravljenje zaštita za druge biljke poput krompira, kupusa i dr.

U susednoj Hrvatskoj već postoje plantaže ovog voća. Iako je tražnja za indijanskom bananom kod nas još uvek mala, ova voćka ima prilično dobar izvozni potencijal u zemlje EU, s obzirom na to da je transport mnogo jednostavniji u odnosu na daleku Ameriku, pa voće zadržava svežinu i ne gubi na kvalitetu dok stigne do krajnjeg korisnika.

U svakom slučaju, čak i ukoliko ste samo zaljubljenik i nemate velike poslovne ambicije, asimina triloba je neizbežna u vrtu svakog zaljubljenika u egzotične biljke, bilo kao deo dvorišnog uređenja ili zasađena u žardinjeri na nekom balkonu.

Kupite sadnice biljke Asimina triloba u prodavnici Lunin sad 

il_fullxfull.609843903_rahiUkoliko volite da eksperimentišete i inspirišu vas daleki žarki predeli, uz malo truda, možete svoju svakodnevnicu obogatiti autentičnim jarkim bojama, neobičnim ukusima i oblicima sunčane egzotike. Ovom prilikom vam predstavljamo egzotično voće u kome možete uživati tako što ćete ga sami uzgojiti u saksiji u sopstvenom domu!

Fizalis – „Ljubav u kavezu“

lantern01Ova jednogodišnja biljka poznata je još i kao Peruanska jagoda, Voće Inka i Meksički paradajz. Latinski naziv joj je Physalis peruviana. S obzirom na to da može da se gaji u većoj saksiji, uz pomoć nje lako možete oplemeniti vaš kućni ili poslovni enterijer, ali i uživati u njenim prelepim plodovima. Fizalis nosi autentičnu egzotiku sunca Južne Amerike kroz neodoljivi spoj jarko narandžaste boje ploda u formi neobičnog lampiona i neodoljivog slatkokiselog ukusa. Nisu mu bez razloga romantični francuzi dali simboličan naziv “Ljubav u kavezu” (amour en cage). Primena ovog neobičnog voća u kuhinji je neograničena. Koristi se u i u slatkim i u slanim jelima, a od njega mogu da se prave i džemovi, kompoti, marmalade, može se sušiti poput smokvi i grožđa, ali i kiseliti kao turšija.

Marakuja  – „Voće strasti“

12965088_479425012246491_229778325_nJoš jedno zanimljivo tropsko voće simboličnog naziva, koje uz malo truda možete uzgojiti u kućnoj saksiji je svakako  “Voće strasti” (Passion fruit), nekima poznatije kao Marakuja ili Pasiflora. Zbog toga što raste kao puzavica i zbog predivnih ljubičastobelih cvetova, posebno je pogodna je za balkone. Plodovi mogu biti svetlo žute boje veličine grejpfruta (passiflora flavicarpa edulis) ili tamnoljubičasti nešto manji od limuna (passiflora edulis). 9d17a1ba079bf9a4e888dbba6e7a1227Ukus im je slatkokiselkast potpuno dostojan romantične simbolike sadržane u imenu. images (1)Obično se jedu sveži ili se od njih pravi sok, ali mogu biti izuzetno zanimljiv dodatak voćnim salatama, pitama, kolačima i sl. Imaju visoku nutritivnu vrednost kao bogat izvor vitamina, minerala, vlakana i antioksidanasa.

Pitaja – „Zmaj voće“

13487462_1849661115059604_1377947213_nNezaobilazni biser tropskih predela, svakako je i Pitaja, kaktus poznatiji kao “Zmaj voće” (dragon fruit). Zahvaljujući fantastičnim nutritivnim karakteristikama nutricionisti je svrstavaju u supernamirnicu, koja između ostalog blagotvorno utiče na regulaciju šećera i holesterola u organizmu. Plod Pitaje ima izuzetno dekorativan izgled zbog jarke ružičaste kore prošarane zelenkastim bodljama. Unutrašnji jestivi deo, takođe neobičnog egzotičnog izgleda, može biti bele ili ljubičaste boje, prošaran crnim sitnim semenkamaimage. Može se jesti sveže ili isceđeno kao sok, a koristi se i u voćnim salatama, koktelima i sl. Pitaja se može gajiti i kod nas kao dvorišna ili sobna biljka.

Sadnice fizalisa, marakuje, pitaje i drugog egzotičnog voća možete kupiti u rasadniku Lunin sad

Ovde možete naručiti sadnice Fizalisa

Ovde možete naručiti sadnice Marakuje

Ovde možete naručiti sadnice Pitaje

 

Sledeća strana »