Voće se može saditi i u jesen i u proleće. Međutim, kada je najbolje saditi voće? Koji su periodi godine bolji a koji lošiji za sadnju?

Iako bi se o tome moglo diskutovati, postoji dosta razloga zbog kojih se može tvrditi da je jesenja sadnja ipak mnogo bolja od prolećne.
Jesenjom sadnjom je procenat prijema sadnica veoma visok i, uglavnom nije potrebno zalivati posađene biljke, (osim kada je ekstremno suva godina) jer dobiju dovoljno vode tokom zimskog perioda. Voćne sadnice posađene u jesen tokom zimskih meseci se ‘uhvate’ za zemljište i koren, sa prvim lepim danima u proleće, šalje hranu u nadzemni deo biljke, pa biljka bolje i brže napreduje.
Prolećnom sadnjom se sadnice mnogo više iscrpljuju jer dolaze u kontakt sa prolećnim suncem i može doći do isušivanja korena. Posle prolećne sadnje, koren sadnice mora prvo da stvori tanke žilice – sisaljke i da se učvrsti za zemlju, pa je momenat „kretanja“ sadnice dosta kasniji nego kod jesenje sadnje.
Iz svega gore navedenog može se zaključiti da je jesenja sadnja u većini slučajeva daleko bolja i isplativija. Zbog toga rasadnik Lunin sad savetuje proizvođače voća, da uvek kad je to moguće i kad vremenski uslovi dozvoljavaju, svoje nove zasade podižu u jesen i da, ako je godina suva kao što je bila prošla (2017), zaliju svaku posađenu sadnicu sa bar 10 litara vode.
Iako se zove jesenja sadnja, sadnja voća može se izvoditi zapravo od novembra pa do februara odnosono sve dok se temperatura vazduha ne spusti ispod nule i dok se zemljište ne zamrzne. Posle toga kreće prolećna sadnja.
Kako trenutno stoje stvari, još uvek nam vremenski uslovi omogućavaju idealnu sadnju, pa zato ako ste planirali da sadite voće, požurite da iskoristite lepo vreme.
Pogledajte ponudu sadnica u prodavnici Lunin sad


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *