Paulovnija – pametno drvo budućnosti

Drvo Paulovnija predstavlja jedan od najboljih primera genijalnosti prirode na delu. Paulovnija je prvenstveno poznata po tome što raste najbrže na svetu. Međutim, bilo da je želite ukras za dvorište, okrepljujuću hladovinu, medonosne cvetove, ili pak tražite ideje za novi projekat ili oplemenjivanje životne sredine i rešavanje ekoloških problema, Paulovnija je svakako izbor sa kojim ne možete da pogrešite.

Paulovnija – višestruka korist i primena

U industriji, drvo Paulovnija se upotrebljava za  izradu:

• nameštaja od paulovnije,
• građevinskih konstrukcija od paulovnije,
• igračaka od paulovnije,
• pokućstva od paulovnije
• drvenih muzičkih instrumenata od paulovnije

Zbog svojih vodooptpornih karakteristika Paulovnija posebnu primenu ima u brodogradnji. Tačka paljenja Paulovnije viša je od prosečne, pa je posebno pogodno za upotrebu u građevinarstvu. Od ovog drveta proizvodi se izuzetno kvalitetna silaža koja se koristi kao ishrana za preživare, a uzgaja se i kao sirovina za proizvodnju biogoriva. Izuzetno je pogodno i kao drvo za ogrev – ima veću kalorijsku vrednost od mrkog uglja, a ostavlja manje pepela od bagremogog drveta. Sedam godina posle sadnje, jedno stablo Pavlovog drveta donosi u proseku oko jedan kubik drva.

Kako iskoristiti ekološki potencijal Paulovnije

Sposobnost neverovatno brzog rasta čini Paulovniju odličnim rešenjem za pošumljavanje i ozelenjavanje površina, izgradnju zaštitnih pojaseva protiv vetra, i sprečavanje erozija zenljišta na ugroženim područjima. Njen ubrzani metabolizam čini je pravom malom „fabrikom“ kiseonika. Ako je verovati izreci da veliki problemi imaju najčešće jednostavna rešenja, može se naslutiti da će izuzetan potencijal ovog drvenastog čuda tek biti u potpunosti prepoznat u vremenu koje dolazi.

Primena Paulovnije u pčelarstvu

Osim za industrijsku upotrebu, jedna od mnogobrojnih vrsti  dreta Paulovnija – Paulownia tomentosa uzgaja se i kao medonosna biljka. Ona cveta obilno, cvetovi su bogati nektarom, a med dobijen od njih je izuzetno kvalitetan, u klasi bagremovog meda. Brzi rast, veliki listovi od oko 70 cm u prečniku i predivna krošnja koja je u periodu cvetanja prekrivena divnim ljubičastim cvetovima, čine ovo drvo izuzetno pogodnim za parkove, vrtove i okućnice. Njegov koren ide u dubinu i do 16 m, pa je bezbedno za sadnju u blizini kuće jer ne ugrožava njene temelje.

Jedno drvo mnogo imena – Paulovnija, Pavlovo drvo, Caričino drvo, drvo Kiri

Latinski naziv Pavlovog drveta je Paulownia, a na našem podneblju poznato je i kao Caričino drvo, zbog toga što je ime dobilo po ruskoj princezi Ani Pavlovnoj, ćerki cara Pavla I Petrovića. U Kini ovo drvo se naziva Zmajevo drvo, a u Japanu drvo Kiri. Na istoku, Pavlovo drvo se tradicionalno sadilo po rođenju ženskog deteta, da bi se prilikom udaje seklo, a od njega se pravio miraz – od svadbene spreme, pa do nameštaja za pokućstvo. Osim toga, sadilo se često i u blizini kuće, zato što se verovalo da na njega sleće ptica Feniks koja donosi sreću. 

Plantaže Paulovnije u svetu

Zbog svog karakterističnog svojstva semenske čaure Paulovnije su se u 19. veku, koristile umesto stiropora za pakovanje skupocenih tanjira od porcelana, koji su se prenosili preko Tihog okeana. Na taj način, mala semena ovog drveta stigla su i na američko tle, gde su se prilagodila i počela da rastu. Danas po Americi postoji veliki broj plantaža Paulovnije, koja po svojim svojstvima može da se koristi kao alternativa zapadnog crvenog kedra, balše, marantija i američke lipe. Najveći svetski proizvođač ovog drveta je Kina, a u današnje vreme sve veći broj plantaža niče i po celoj teritoriji Evrope.

Pogledajte našu ponudu