Voće se može saditi i u jesen i u proleće. Međutim, kada je najbolje saditi voće? Koji su periodi godine bolji a koji lošiji za sadnju? Iako bi se o tome moglo diskutovati, postoji dosta razloga zbog kojih se može tvrditi da je jesenja sadnja ipak mnogo bolja od prolećne. Pročitaj više…
Borovnica je voće koje se na našem području već godinama unazad populariše kao pogodno za plantažno gajenje, jer ima dobru i sigurnu potražnju na tržištu, donosi dobar profit i sl. Iako još uvek nema preterano mnogo zasada. Poplarnost bobičavog voća generalno, zbog izuzetnih nutritivnih karakteristika koje ima, u svetu, a Pročitaj više…
Tokom ratnog perioda (475. pne), na južnoj padini Mirisne planine (Zongning, Zongvei okrug, Ningsja, Kina) živeo je mladi farmer. On se navodno zvao Gou Zi, što u prevodu znači pas. U Kini postoji verovanje da su deca koja imaju profano srednje ime zaštićena od bolesti. Kada je Gou Zi odrastao, Pročitaj više…
Neko će reći da nema velike mudrosti oko toga kakopresaditi sadnice. I biće potpuno u pravu. U pitanju je vrlo jednostavna stvar. Postoji, međutim, nekoliko važnih detalja na koje treba obratiti pažnju kada se bavimo time kako presaditi kontejnirane sadnice pravilno, kako bi biljka nastavila da raste lepo i Pročitaj više…
Pojam „adaptogene biljke“ uveo je u medicinu ruski naučnik, Nikolaj Lazarov, 1949. godine. „Adaptogen“ je definisan kao supstanca koja ima sposobnost da uskladi i harmonizuje reakciju tela na fizičke, hemijske, biološke i psihičke spoljašne i unutrašnje nadražaje. Adaptogene biljke su netoksične biljke čija svojstva korisno utiču na zdravlje ljudi, posebno Pročitaj više…
Goji bobice (godži), (lycium barbarum), predstavlja kolokvijalni naziv za bobičasto voće (eng. Wolfberry – u prevodu vučja bobica). Ova biljka potiče iz jugo-istočnih krajeva Evrope i jugo-zapadnih delova Azije. Sada se gaji svuda, ali se komercijalno najviše koristi u Kini. Od ovih bobica se pravi čaj koji se koristi za lečenje kožnih bolesti, a koristi se i kao antiupalno sredstvo. Ima značajno mesto u ljudskoj ishrani jer jača imuni sistem. Goji bobica se koristi i u parfemskoj industriji za dobijanje slatkastog mirisa. (više…)
Naučnici navode da postoje jaki naučni dokazi da konzumiranje borovnica, kupina, jagoda i drugog voć koje spada pod kategoriju bobičavo voće ima blagotvorno dejstvo na mozak i da može preventivno delovati da gubitak pamćenja izazvan starenjem, kao i na druge promene. Članak o vrednosti ishrane koja sadrži bobičavo voće objavljen Pročitaj više…
Danas, plantažno gajenje šipka, polako ali sigurno postaje sve zanimljivija opcija za investiciju, pa tako već nekoliko gazdinstava u Srbiji ima zasade šipka, a vrlo verovatno da će im se u narednim godinama broj višestruko povećati. Iako sveprisutan kao samonikli žbun koji raste po međama, pored puteva i kanala, po Pročitaj više…
Aronija pripada familiji ruža Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. melanocarpa, crvenu: A. arbutifolia (L.) Pers. i purpurnu A. prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći Pročitaj više…
Sibirska borovnica je jedno od imena bobičastog voća: (Lonicera caerulea). Među sinonimima sreću se: kamčatska borovnica, medena borovnica, kamčatska jagoda, haskap, „kamčatka“, majska jagoda; na engleskom: blue-berried honeysuckle, sweetberry honeysuckle; na nemačkom: Blaue Heckenkirsche, Blaue Doppelbeere. Ponekad se upotrebljavaju (uglavnom na internetu) engleski sinonim mayberry i nemački Maibeere, ali oni nisu opšteprihvaćeni.
Pre par godina retko ko u Srbiji je znao nešto više o aroniji. Danas, malo njih nije čulo za čudesne bobice čiji čarobni sok leči i najteže bolesti. Nažalost, naša sklonost preterivanju, nesređeno stanje na tržištu i gomila poluinformacija i dezinformacija kojima smo zatrpani sa svih strana, često nam otežava da razaberemo istinu u gomili jeftinih marketinških trikova. Najveća nepravda zapravo je naneta samoj aroniji čijim zaista izuzetnim kvalitetima apsolutno nije potrebna lažna priča da bi ih promovisala.
Prilikom kupovine sadnica, ljudi često greše birajući one sa što većim stablom. Sadnice školovanog korena ćete prepoznati tako što imaju razgranate žile korena i manje stablo, dok obične sadnice imaju veće stablo i manji koren.